Mala škola bazičnog programiranja (Terminal)

Iz projekta Ubuntu-RS Wiki
Idi na: navigacija, pretraga

Ubuntu je jedna od najboljih distribucija Linuxa za početnike. Najbitniji razlog za to je to što početnici za koriščenje ovog OS-a ne moraju skoro uopšte da koriste terminal. Za skoro sva neophodna podešavanje sistema su razvijeni grafički alati (GUI alati). Iz tog razloga za uspešno korišćenje Ubuntua korisnik ne mora biti "programer".

Iako sve može da se uradi pomoću GUI alata, prava snaga Linuxa se oseća tek upotrebom terminala.

Sadržaj

Čemu služi terminal?

Uprošćeno rečeno terminal služi za upravljanje datotemama. U Linux-u datoteke nisu samo korisnički fajlovi sa određenim podatcima. U Linuxu je sve datoteka. Datoteke su i direktorijumi. To su specifične datoteke koje čuvaju podatke koji fajlovi se čuvaju u njima i gde se nalaze u hijerarhiji fajl sistema. Datoteke su i svi hardverski uređaji sa svim podešavanjima. Datoteke su i eksterni uređaji (USB stik, CD/DVD medije) koji za svoje funkcionisanja traže tačku montiranja, a to nije ništa drugo nego pretvaranje istih u datoteke i postavljanje u hijerarhiju fajl sistema. Datoteke su i korisnici koji koriste sistem sa svojim ovlašćenjima. Ako se zna da u Linuxu je sve datoteka onda je jasno da terminal "vlada".

Zašto terminal?

Gui alati nisu ništa drugo nego alati koji kroz grafički interfejs vode korisnika da izvrši neku terminalsku naredbu. Jasno je da nikada ne može biti razvijen takav GUI alat koji pokriva sve kombinacije terminalskih naredbi tako da ako ne upotrebljavate terminal onemogućeni ste da koristite punu snagu sistema.


Korišćenjem terminala dobija se na produktivnosti. Mnoge vrlo komplikovanje akcije za GUI upravljanje datotekama se jednostavno rešavaju sa sa jednom ili par terminalskih komandi.

Ovaj zadatak je jako komplikovan za korisnika koji ne koristi terminal. Morao bi da otvori npr. Nautilus da pritisne F3 da bi otvorio dodatni prozor za ciljni direktorijum pa da traži PNG falove i "prevlači" u ciljni direktorijum i tako onoliko puta koliko ima poddirektorijuma u /home/USER direktorijumu.

Ovaj zadatak se rešava sa jednom jedinom komandom u terminalu.

cp -n ~/*/*.png ~/Proba


Primetili ste da na Linux forumima sva uputstva se daju kroz terminalske naredbe. To nije zato što ne može drugačije. Može, ali je mnogo teže objasniti nešto tipa otvoriš nešto, pa ti se pojavi nešto, pa ti ukucaš nešto, pa zatvotiš ili snimiš, pa otvoriš nešto drugo... itd. Kad sve ide glatko inda to i nije tako strašno, ali ako dođe do komplikacija GUI alati ne izbacuju upozorenje zašto nešto nije odrađeno nego jednostavno na kraju svega ne proradi.

Pošto što smo rekli da je izlaz iz GUI alata terminalska naredba onda je jasno i logično da se pri pravljenju uputstava preskaču delovi koji se odnose na pokretanje GUI alata nego se daje samo konačna terminalska naredba koja je izlaz iz tog alata. Naredba pokrenuta u terminalu će dati svoj odziv, pozitivan ili negativan, za razliku od one pokrenute iz GUI alata. Tako da korisnik odmah zna na čemu je. Ako je naredba "prošla", odlično, a ako nije korisnik dobija odziv zašto nije pa može da poduzme dodatne mere kako bi zadatak bio izvršen.

Terminal moćna alatka

Terminal ima više svojih podvarijanti u zavisnosti koje grafičko okruženje korisnik koristi. U Gnomu to je GNOME terminal u KDE to je Konzola u XFCE to je Xterm. Ma koja je varijanta terminala u pitanju treba voditi računa da je to močna alatka koja nije samo običan ulazno/izlazni terminal nego i interprater. Ovo znači da ne moraju da se unose samo naredba po naredba i da se tako redno izvršavaju, već je moguće odjednom uneti i niz naredbi. Ako se tome doda i logika onda taj niz naredbi ne moraju da se izvršavaju redno kako su unete nego i nelinearno po zadatom programu. Ovo već ulazi u sferu bazičnog programiranja.

Mnogi korisnici računara ne žele da postanu programeri da bi koristili svoj računar. Ovim tekstom upravo želimo da kažemo da u Ubuntu svakako ne moraju da budu programeri da bi ga koristili ali isto tako da pokažemo alternativu kako mogu da unaprede svoj rad i da to nije nikakav bauk.

Bash za početnike

Pred kraj prošle godine (2011) u "Svetu kompjutera" je u 4 nastavka izašla mala škola bazičnog programiranja. Pisana je jednostavnim jezikom sa dosta primera i jako je dobra za sticanje osnovnih znanja iz ove oblasti. Ova škola ne zastareva i može se primenjivati na svim Linux distribucijama.

Škola je koncipirana u 4 zasebne celine:

  1. Upravljanje direktorijumima - Naredbe: man, apropos, ls, cd, mkdir, rmdir, rm
  2. Upravljanje datotekama - Naredbe: cp, mv, rm, echo, cat, more, less, grep, locate, find
  3. Bazična logika (naredbe uslova i petlje) - Naredbe: for, if then else, case, while, until
  4. Osnove pravljenja skripti

Ova školica ne pokriva sve aspekte korišćenja terminalskih naredbi niti sve terminalske naredbe. Cilj je da da osnove i da zagolica znatiželju korisniku.



Korisnička dokumentacija
Aplikacije | Multimedija | Internet i mreže | Virtuelizacija | Saveti i trikovi | Eyecandy | Serveri | Instalacija | Hardver | Laptop | Sigurnost | Igre | Info
Lični alati
Imenski prostori
Varijante
Akcije
Navigacija
alati
Linkovi