Windows i Linux filozofija

Iz projekta Ubuntu-RS Wiki
Idi na: navigacija, pretraga

Sadržaj

Uvod

Windows i Linux su svaki za sebe u srcu različitih zajednica sa različitim mišljenjima o načinu kako svet funkcioniše. Da biste koristili Linux, potrebno je da znate nešto o tim razlikama.

Ovaj vodič će vam pokazati koliko su suptilno različita ponašanja Linuxa i Windowsa proizvod evolucije iz radikalno različitih filozofija o mestu koje bi računari trebali da zauzmu u svetu.


Linux ima dugu, glatku krivu učenja

"Ja nikoga ne mogu ništa naučiti, ja samo mogu da ih nateram da razmišljaju." - Sokrat

Kod Windows generalno može se prepoznati dva tipa programa: one koje su specijalno dizajnirani za korišćenje (što ih čine neverovatno lakim za korišćenje), i sve ostali (oni koji su nepodnošljivo teški). Većina Windows korisnika mogu sve da pronađu vrlo lako i intuitivno, osim tih "nerazumljivih geeki stvari", što obično odnosi na sadržaj u Windows folderu, registri bazi, ili DLL fajlovima.


Linux korisnici se često nađu u situaciji uče kodove, tu i tamo, ali retko udare u zid totalnog nerazumevanja. Ovo može biti teže na prvi pogled (Windows vas neće terati da to učite), ali se isplati na duži rok (Windows vam neće dati te veštine).


Na primer, Windows podstiče da odbaciš njegov tekstualni interfejs (cmd.exe) kao nerazumljivu geeki stvar, dok Linuks podstiče da naučite njegov tekstualo baziran interfejs (terminal) korak po korak. Možete početi od copy i paste terminal komande, onda kao meseci prolaze, počnete da razumete šta rade različite komande. Ljudi koji nastave da uče eventualno mogu da izgrade čitave programe od terminalskih komandi.


Neki od najvažnijih implikacija duge, glatke krive učenja su:

Manje razlike između bezbednih i opasnih područja

U Windowsu prilično lako reći kada se ulazi u oblast koja je van granice: uređivanje postavki registratora ili gledanje nekog foldera punog DLL fajlova.


Linux pokušava da ni jedno mesto nije van granice. Umesto toga, postoje bezbedne oblasti (kao /home), opasna područja (kao što su /sys), oblasti opreza (kao /etc), oblasti znatiželje (kao /var /log), područja ekstremne opasnosti (kao /dev), i sve ostalo je negde između. Područja su toliko opasna koliko i posao koji obavljaju. Na primer, /boot direktorijum sadrži boot-up informacije - prilično opasano. S druge strane, u /media folderu nalaze stvari kao što su CD-ROM - prilično bezbedano.

Više društvene efikasnosti

Windows-ova kriva učenja je stvoria strog sistem kasti - Od korisnika se očekuje da odustanu kada dođu do zida, programeri bi trebali da prisustvuju seminarima ili čitaju knjige. Linuxova je kriva učenja je stvorila više sistem jednakosti - od svakog se očekuje da uči koliko god može, i nema dalje.


Ubuntu Forum Srbije je odličan primer za to. Predlozi na forumu dolaze od ljudi koji nisu ni "korisnici" ni "programeri" u tradicionalnom smislu, već više kao samozvani mehaničari. Oni su uglavnom ljudi koji su sami naučili kako da poprave svoj kompjuter kada nešto krene naopako, ali ne znaju sve trikove održavanja softvera koje bi pravi programeri znali.


Linux ima drugačije nasleđe

"Po prirodi, ljudi su potpuno jednaki; u praksi, oni potpuno različiti." - Konfučije

Kao i kod ljudi, i kod operativnih sistema njihovo nasleđe pesudno određuje ponašanje njihovog trenutnog okruženja.


Linux-ov pradeda, datira iz 1969 sa minikompjutera, Windowsovo porodično stablo seže do mikrokompjutera iz 1980. Windows i Linux su prepuni sa malih anahronizama, a vremenom se naviknete i prestanete da ih primećujete. Baš kao što ste navikli da Windowsove anahronizama tako ćete se navikneti na Linux ideje iz 60-tih (fajl sistem), 70-tih (terminal), 80-tih (konfiguracione datoteke), i 90-tih ("men" stranice). Neki od važnijih anahronizama su:

Podrazumeva se da sistem ima više korisnika

Minikompjuteri iz 1969 obično su imali više ne-administrativnih korisnika, jer su bili toliko skupi da su ih jedino mogle sebi priuštiti velike kompanije. Mikroračunala iz 1980 bili su neki od prvih jeftinih računara i dovoljno mali da imaju samo jednog korisničkog administratora i otuda naziv "PC" - "Lični Computer"


Linuxovi drevni preci morali da zaštite korisnike jedne od drugih, dok Windowsovi drevni preci nisu čak štitili korisnike ni od njih samih. Linux je postepeno prilagođavao ličnim računarima, kao što se Windows postepeno prilagođavao da se nosi sa osobama koje pokreću definitivno-nije-virus.scr. Proces je još uvek u toku, mada - Windows je tek nedavno počeo da traži Password za modifikovanje C:\Program Files\ foldera, a u Linuxu je oduvek bila potrebna lozinka za njegov ekvivalent /usr.

Ne postoji C: drajv

Mikroračunar iz 1980 je imao veoma, veoma ograničene resurse. Većina računara imao disketnu jedinicu ili dve i čvrsti disk ali su bili izuzetno retki. Pošto su diskete dovoljno velike samo da pohranjuju određeni broj datoteka, Microsoft-ov prvi operativni sistem nije ni predvideo rad sa fasciklama - ako želite da grupišete fajlove zajedno, samo ih premestite na drugu disketu. Dakle, Microsoft je koristio jednostavan sistem za imenovanje svojih diskova: vaša prva disketa se zove A:, vaša druga disketa zove B:, i ako ste bili dovoljno srećni da poseduje hard disk, nazvan je C:. Floppi diskovi postepeno postali zastareli, tako da sada vaš prvi disk se zove C:.


Minikompjuteri iz 1969 su bili takođe veoma ograničeni, ali je bilo potrebno da budu prilagodljivi. Ako bi računaru kompanije ponestalo prostora, kompanija bi morala da potrošiti $5,500 za kupovinu 80lb Tape Driva sa oko 270KB više prostora. Linux preci su imali jedinstven fajlsistem sa stvarnim diskovima koje će postaviti gde god su najpotrebniji, tako da kada računovodstvo koristi sav prostor na računaru kompanije, inženjeri mogli nazvati novi disk /home/Acct, i postaviti ga u predviđeni /home direktorijum. Uređaji za skladištenje postepeno postali dovoljno mali da se mogu držati u ruci, i dovoljno prostrani da ne treba izvoditi pametne trikove, tako da sada vaš USB memorijski stik se zove /media/disk.


Linuks veruje u kreativne destrukcije

"Ekonomski napredak, u kapitalističkom društvu, znači haos." - Džozef A. Šumpeter

Većina proizvoda kompanije Microsoft pokušava da sledi jednostavno pravilo: ako nešto radi u verziji N Microsoft proizvoda, trebalo bi da radi isto u svim verzijama višim od N. Windowsu to daje veliku stabilnost, ali takođe može dovesti do stagnacije. Na primer, mnoge funkcije u Ekcel 2007 su dizajnirane da rade na potpuno isti način na koji su radili i 1987. To znači da možete da otvorite 20 godina star finansijski izveštaj, i budite uvereni da formule izračunavaju na isti način kao i u vreme kada je izveštaj kreiran. Ali to takođe znači da su formule koje kalkulišu ovogodišnji finansijski izvještaj sa bubama koje su poznate već više od 20 godina.


Većina Linux programa će pokušati da slede jednostavno pravilo: ako nešto stoji na putu napretka, biće pregaženo. To čini Linux jači dugoročno, ali izaziva veću turbulenciju u kratkoročnom periodu. Na primer, mnogi programi za pregledanje analogne televizije je u potpunosti zamenjen sa prelaskom na digitalnu, jer digitalno TV iskustvo je drugačije i dovoljno kvalitetnije da zahteva novi pristup.


Najvažnija stvar koju treba zapamtiti o razvoju Linuxa je:

Distribucije umanjuju kompleksnost

Pošto Windows ima konstantnu kompatabilnost tokom vremena, uobičajeno je da instalirate softver sa celog Interneta. Linux je prilično fluidan tokom vremena, zbog toga programi na veb sajtovima često zahtevaju karakteristike koje su uklonjene iz Ubuntu prošle godine, ili neće biti uključene do sledeće godine. Nepotrebno je reći, ovo važi i za drajvere.


Linux distribucije kao što je Ubuntu dodaju malo stabilnosti u vaše iskustvo, dajući kolekciju programa za koje garantuju da rade ispravno u toj distribuciji.


Linux o slobodi izbora

"Čovek je osuđen da bude slobodan, jer jednom bačen u svet, on je odgovoran za sve što radi." - Žan-Pol Sartr

Ne postoji centralna vlast koja diktira šta bi Linux trebao biti - Korisnicima je data potpuna sloboda izbora u pogledu toga kako će se ponašati njihov računar. U poređenju sa Microsoftovom filozofom slobode izbora - od korisnika se zahteva minimalan broj neophodnih izbora da završe svoj posao.


Na primer, postoji samo jedan Windows, ali postoji mnogo Linuxa. Ako odaberete da koristite Linux, morate da odlučite između Ubuntu, Debian, RedHat, Suse, i mnogih drugih manjih distribucija. Svaki od ovih izbora predstavlja drugu zajednicu, sa različitim vrednostima i svaka zauzima različit stav šta "Linux" zapravo jeste. A čak i unutar Ubuntu, morate da odlučite između Ubuntu, Kubuntu, Xubuntu, Lubuntu...

Linux za sve ima alternativu

Ako možete da nađete nešto za neki Linux, obično možete naći i više alternativa istog. Ako vam se ne sviđa vaša desktop tema, kancelariski paket ili instant messaging aplikacija, onda možete da nađete alternativu i podesite vaš sistem tačno kako vam se dopada.

Izuzetci potvrđuju pravilo

Za sve što ste upravo pročitali ovde postoje izuzetci u delovima Linuxa koji imaju suprotan stav. OpenOffice je odlučio da ne sledi krivu učenja, Gnome ima slično nasleđe kao Windows i Firefox se uporno trudi da vas uveri da stranice pisane 1995 izgledaju baš kao 1995.


Zaključak

"Vi imate svoj put. Ja imam svoj put. Ali pravi put, pravi način i jedini način, ne postoji." - Fridrih Niče

Linux nije samo Windows sa smešnim bojama, i Windows nije Linux za jadne ljude. Oba predstavljaju decenije napornog rada ljudi sa različitim mišljenjima o svetu i oba treba da budu tretirani drugačije ukoliko želite da izvučete maksimum iz njih.



Prevod originalnog članka help.ubuntu.com/community/SwitchingToUbuntu/FromWindows/Philosophy


Korisnička dokumentacija
Aplikacije | Multimedija | Internet i mreže | Virtuelizacija | Saveti i trikovi | Eyecandy | Serveri | Instalacija | Hardver | Laptop | Sigurnost | Igre | Info
Lični alati
Imenski prostori
Varijante
Akcije
Navigacija
alati
Linkovi